Федералне резерве САД су 18. септембра објавиле значајно смањење каматне стопе од 50 базних поена, чиме је званично покренута нова рунда монетарног попуштања и окончана двогодишња пооштравања. Овај потез наглашава напоре Фед-а да се позабави значајним изазовима које представља спорији економски раст САД.
Долазећи из највеће економије на свету, било какве промене у монетарној политици САД неминовно имају далекосежне последице на глобална финансијска тржишта, трговину, токове капитала и друге секторе. Фед ретко примењује смањење од 50 базних поена у једном потезу, осим ако не уочи значајне ризике.
Приметно смањење овог пута изазвало је широке расправе и забринутост у вези са глобалним економским изгледима, посебно утицајем смањења каматних стопа на монетарну политику и кретање капитала других земаља. У овом сложеном контексту, начин на који глобалне економије — посебно Кина — реагују на ефекте преливања, постао је централна тачка у актуелним дебатама о економској политици.
Одлука Фед-а представља шири помак ка смањењу стопа других великих економија (са изузетком Јапана), подстичући глобално синхронизовани тренд монетарног попуштања. С једне стране, ово одражава заједничку забринутост због споријег глобалног раста, при чему централне банке смањују каматне стопе да би стимулисале економску активност и повећале потрошњу и инвестиције.
Глобално попуштање може имати и позитивне и негативне ефекте на светску економију. Ниже каматне стопе помажу у ублажавању притисака економског успоравања, смањењу трошкова задуживања предузећа и подстицању инвестиција и потрошње, посебно у секторима као што су некретнине и производња, који су ограничени високим каматним стопама. Међутим, на дужи рок, такве политике би могле да подигну ниво дуга и повећају ризик од финансијске кризе. Штавише, глобално координисано смањење курса могло би да доведе до конкурентске девалвације валуте, са депресијацијом америчког долара која би навела друге земље да следе њихов пример, погоршавајући волатилност девизног курса.
За Кину, смањење стопе Фед-а могло би да изврши притисак на апресијацију јуана, што би могло негативно утицати на кинески извозни сектор. Овај изазов је отежан и спорим опоравком глобалне привреде, који ставља додатни оперативни притисак на кинеске извознике. Стога ће одржавање стабилности курса јуана уз очување извозне конкурентности бити критичан задатак за Кину док се креће кроз последице потеза Фед-а.
Смањење стопе Фед-а такође ће вероватно утицати на токове капитала и изазвати флуктуације на кинеским финансијским тржиштима. Ниже америчке стопе могу привући међународни прилив капитала у Кину, посебно на њена тржишта акција и некретнина. Краткорочно, ови приливи би могли да подигну цене имовине и стимулишу раст тржишта. Међутим, историјски преседан показује да токови капитала могу бити веома променљиви. Ако се спољни услови на тржишту промене, капитал би могао брзо да изађе, што би изазвало оштре флуктуације на тржишту. Стога Кина мора пажљиво пратити динамику токова капитала, чувати се потенцијалних тржишних ризика и спречити финансијску нестабилност која је резултат шпекулативних кретања капитала.
Истовремено, смањење стопе Фед-а могло би да изврши притисак на кинеске девизне резерве и међународну трговину. Слабији амерички долар повећава волатилност кинеске имовине деноминиране у доларима, што представља изазове за управљање њеним девизним резервама. Поред тога, депресијација долара би могла да наруши извозну конкурентност Кине, посебно у контексту слабе глобалне тражње. Апресијација јуана би додатно смањила профитне марже кинеских извозника. Као резултат тога, Кина ће морати да усвоји флексибилнију монетарну политику и стратегије управљања девизама како би осигурала стабилност на девизном тржишту усред промена глобалних економских услова.
Суочена са притисцима волатилности девизног курса који произилазе из депресијације долара, Кина би требало да има за циљ да одржи стабилност унутар међународног монетарног система, избегавајући претерану апресијацију јуана која би могла да угрози извозну конкурентност.
Штавише, као одговор на потенцијалне економске и финансијске флуктуације на тржишту које је покренуо Фед, Кина мора додатно ојачати управљање ризицима на својим финансијским тржиштима и повећати адекватност капитала како би ублажила ризике које представљају међународни токови капитала.
Суочена са неизвесним глобалним кретањем капитала, Кина би требало да оптимизује структуру своје имовине повећањем удела висококвалитетних средстава и смањењем изложености високоризичним, чиме би се побољшала стабилност свог финансијског система. Истовремено, Кина би требало да настави да унапређује интернационализацију јуана, да шири разноврсна тржишта капитала и финансијску сарадњу и да појача свој глас и конкурентност у глобалном финансијском управљању.
Кина такође треба стално да промовише финансијске иновације и трансформацију пословања како би повећала профитабилност и отпорност свог финансијског сектора. Усред глобалног тренда синхронизованог монетарног попуштања, традиционални модели прихода засновани на каматној маржи биће под притиском. Стога, кинеске финансијске институције треба да активно истражују нове изворе прихода — као што су управљање богатством и финтецх, диверзификација пословања и иновације услуга — како би ојачале укупну конкурентност.
У складу са националним стратегијама, кинеске финансијске институције треба да се активно ангажују на Форуму о кинеско-афричкој сарадњи, Пекиншки акциони план (2025-27) и учествују у финансијској сарадњи у оквиру Иницијативе Појас и пут. Ово укључује јачање истраживања међународног и регионалног развоја, продубљивање сарадње са међународним финансијским институцијама и локалним финансијским субјектима у релевантним земљама и обезбеђивање већег приступа информацијама о локалном тржишту и подршку за разборито и постојано ширење међународних финансијских операција. Активно учешће у глобалном финансијском управљању и постављању правила такође ће повећати способност кинеских финансијских институција да се такмиче на међународном нивоу.
Недавно смањење стопе Фед-а најављује нову фазу глобалног монетарног попуштања, представљајући прилике и изазове за глобалну економију. Као друга по величини светска економија, Кина мора да усвоји проактивне и флексибилне стратегије одговора како би обезбедила стабилност и одрживи развој у овом сложеном глобалном окружењу. Јачањем управљања ризицима, оптимизацијом монетарне политике, промовисањем финансијских иновација и продубљивањем међународне сарадње, Кина може да пронађе већу сигурност усред каскаде глобалних економских неизвесности, обезбеђујући робустан рад своје привреде и финансијског система.
Време поста: 08.10.2024